Svake godine u ovo doba godine kolegica Ana donese mi naranče i limune s Lošinja. Na otoku ti plodovi savršeno uspjevaju zbog klime. Kada dođete tamo to je nešto prelijepo...skoro svaka kuća ima stablo bugenvilije, limuna i naranče.
Ovaj put dobila sam 3 malene naranče. Koru sam ogulila, narazala na male trakice i potopila u vodu
Pustila sam ih tako 3 dana s tim da sam mijenjala vodu jedanput dnevno. Treći dan izvagala sam korice i dodala isto toliko šećera i u pola vode. Ako slučajno vode fali može se još malo dodati. Nakon toga stavila sam kuhati. Kuha se dok ne nestane vode a korice već postanu ljepljive. Na papir za pečenje posipa se kristal šećer i u to se uvaljaju narančine korice. Pusti ih se dva dana da se posuše na zraku a zatim se spreme u staklenke.
Mi smo ih prvi dan pojeli već skoro polovicu, a ono što je ostalo spremila sam u staklenku. Može se koristiti kao dodatak kolačima ali i jesti samostalno kao grickalica.
Kad sam krenula stavljati slike na kompjuter pogledala sam kroz prozor a ono tamo ptičice uživaju jer imaju hranu koju smo im priredili. Stalno se okupljaju, čopkaju, pa im pada na pod pa skakuću po to, ma predivno...
Zavidim ti na pošiljci domaćih agruma. U potpunosti mi je jasno kako se arancini mogu pojesti u tren, obožavam ih.
OdgovoriIzbriširekla je da naranča više nema ali da će biti limuni. uh jedva čekam!
IzbrišiKrasni arancini!mmmm
OdgovoriIzbrišiI ja ostavim hrane za ptičice na balkonu,
užitak ih je gledati kak se vesele, cvrkuću i dozivaju cijelu ekipu :)
obožavam domaće arancine!!
OdgovoriIzbriši